Institut Servantes, u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom, predstavlja u cetvrtak u 19:00 izlozbu Hagade: od iluminacije do ilustracije. Izlozba se sastoji od 16 ilustracija iz tri Hagade, a vecina potice iz cuvene Sarajevske Hagade, rukopisne knjige iz XIV veka. Sarajevska Hagada vec vekovima privlaci paznju javnosti zbog lepote minijatura, ornamenata, izduzenih figura i neobicne sudbine.
Postavka ce biti izlozena tokom meseca aprila. Ulaz slobodan. Radno vreme Galerije Instituta Servantes je svakog dana od 10-20h.
Hagada (hebrejski) ili agada (aramejski) znaci prica, kazivanje. Vremenom je Hagadom nazvana obredna knjiga, Hagada sel Pesah, namenjena kucnom obredu iz koje se citaju, u toku prve veceri jevrejskog praznika Pesah, biblijski odeljci, molitve, himne, rabinska literatura. Pesah (hebrejski) je praznik oslobodenja Jevreja iz egipatskog ropstva. Centralna proslava praznika pocinje Seder vecerom u kojoj ucestvuju svi clanovi porodice i tokom koje se citaju Hagade. S obzirom da je Pashalna Hagada koriscena iskljucivo za kucni obred, kao licni predmet, nije bila strogo podvrgnuta zabrani figuralnih prikaza poput drugih sinagogalnih kodeksa. Od XIII veka tradicija ukrasavanja Pashalne Hagade dozivela je veliku ekspanziju, narocito otkricem stampe, koja ne jenjava do danasnjih dana. Za mnoga jevrejska domacinstva svojina Hagade je bio luksuz. Jedino su bogati Jevreji, pogotovo spanski sefardi koji su bili bliski dvorskim krugovima, mogli da prate modu iluminiranja knjiga. Jedna od najdragocenijih je Sarajevska Hagada, rukopisna knjiga iz Barselone.
Neprevazidena i cudesna Sarajevska Hagada nastala je sredinom XIV veka, u zlatno doba Spanije. Za nju se vezuju brojne misterije. Pored misterije kada i gde je nastala, mala je i misterija i ko ju je u stvari oslikao. Ako je bio Jevrej, kako se usudio slikati ljudske likove, a ako je bio hriscanin, ko mu je davao instrukcije? Takode, vec prva strana Hagade zbunjuje. Na prvoj slici u XIV veku zemlja je prikazana okruglom. Zbog takve pretpostavke Giordano Bruno je 200 godina kasnije gorio na lomaci.
Sigurno je samo da su bogate ilustracije pratila tumacenja ucenih ljudi tokom proslave Pesaha i na taj nacin jevrejska vera je prenosena sa roditelja na decu, iz generacije u drugu. Osim sto se vezuju mnoge, do danas, neodgonetnute misterije za Sarajevsku Hagadu, ona ima i zanimljivu sudbinu. Ova bogato ukrasena Hagada prezivela je izgon Jevreja iz Spanije 1492. godine. Prvi sledeci podatak je beleska iz 1609. godine iz koje se vidi da je knjigu pregledao cenzor iz Rima. Zemaljski muzej iz Sarajeva, u kome se Hagada i danas cuva, otkupio je ovaj rukopis 1894. godine od Jozefa Koena. Nikada Hagada nije bila javno izlozena. Uvek se cuvala na posebnom mestu i bila dostupna samo ocima izabranih. Nakon ulaska nemacke vojske u Sarajevo, jedan od prvih predmeta koji su zatrazili bila je upravo Sarajevska Hagada. Dovitljivoscu Joze Petrovica, tadasnjeg direktora, Sarajevska Hagada je sacuvana. Nakon rata pojavljuju se legalna, ali i piratska izdanja reprinta u izdanju Svjetlosti i Prosvete. Prvi izbor reprodukcija iz Sarajevske Hagade stampan je 1953. godine.
Istrazivaci koji se bave Sarajevskom Hagadom ukazivali su na lepotu minijatura, na lepotu ornamenata kojima je ukrasen tekst i na posebnu izduzenost figura. Beogradska publika imace priliku da uziva u cak 14. ilustracija iz Sarajevske Hagade koje cine ovu izlozbu. Ova izlozba predstavlja deo istoimene radionice koja je tokom februara organizovana na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom.
Postavka ce biti izlozena tokom meseca aprila. Ulaz slobodan. Radno vreme Galerije Instituta Servantes je svakog dana od 10-20h.
Hagada (hebrejski) ili agada (aramejski) znaci prica, kazivanje. Vremenom je Hagadom nazvana obredna knjiga, Hagada sel Pesah, namenjena kucnom obredu iz koje se citaju, u toku prve veceri jevrejskog praznika Pesah, biblijski odeljci, molitve, himne, rabinska literatura. Pesah (hebrejski) je praznik oslobodenja Jevreja iz egipatskog ropstva. Centralna proslava praznika pocinje Seder vecerom u kojoj ucestvuju svi clanovi porodice i tokom koje se citaju Hagade. S obzirom da je Pashalna Hagada koriscena iskljucivo za kucni obred, kao licni predmet, nije bila strogo podvrgnuta zabrani figuralnih prikaza poput drugih sinagogalnih kodeksa. Od XIII veka tradicija ukrasavanja Pashalne Hagade dozivela je veliku ekspanziju, narocito otkricem stampe, koja ne jenjava do danasnjih dana. Za mnoga jevrejska domacinstva svojina Hagade je bio luksuz. Jedino su bogati Jevreji, pogotovo spanski sefardi koji su bili bliski dvorskim krugovima, mogli da prate modu iluminiranja knjiga. Jedna od najdragocenijih je Sarajevska Hagada, rukopisna knjiga iz Barselone.
Neprevazidena i cudesna Sarajevska Hagada nastala je sredinom XIV veka, u zlatno doba Spanije. Za nju se vezuju brojne misterije. Pored misterije kada i gde je nastala, mala je i misterija i ko ju je u stvari oslikao. Ako je bio Jevrej, kako se usudio slikati ljudske likove, a ako je bio hriscanin, ko mu je davao instrukcije? Takode, vec prva strana Hagade zbunjuje. Na prvoj slici u XIV veku zemlja je prikazana okruglom. Zbog takve pretpostavke Giordano Bruno je 200 godina kasnije gorio na lomaci.
Sigurno je samo da su bogate ilustracije pratila tumacenja ucenih ljudi tokom proslave Pesaha i na taj nacin jevrejska vera je prenosena sa roditelja na decu, iz generacije u drugu. Osim sto se vezuju mnoge, do danas, neodgonetnute misterije za Sarajevsku Hagadu, ona ima i zanimljivu sudbinu. Ova bogato ukrasena Hagada prezivela je izgon Jevreja iz Spanije 1492. godine. Prvi sledeci podatak je beleska iz 1609. godine iz koje se vidi da je knjigu pregledao cenzor iz Rima. Zemaljski muzej iz Sarajeva, u kome se Hagada i danas cuva, otkupio je ovaj rukopis 1894. godine od Jozefa Koena. Nikada Hagada nije bila javno izlozena. Uvek se cuvala na posebnom mestu i bila dostupna samo ocima izabranih. Nakon ulaska nemacke vojske u Sarajevo, jedan od prvih predmeta koji su zatrazili bila je upravo Sarajevska Hagada. Dovitljivoscu Joze Petrovica, tadasnjeg direktora, Sarajevska Hagada je sacuvana. Nakon rata pojavljuju se legalna, ali i piratska izdanja reprinta u izdanju Svjetlosti i Prosvete. Prvi izbor reprodukcija iz Sarajevske Hagade stampan je 1953. godine.
Istrazivaci koji se bave Sarajevskom Hagadom ukazivali su na lepotu minijatura, na lepotu ornamenata kojima je ukrasen tekst i na posebnu izduzenost figura. Beogradska publika imace priliku da uziva u cak 14. ilustracija iz Sarajevske Hagade koje cine ovu izlozbu. Ova izlozba predstavlja deo istoimene radionice koja je tokom februara organizovana na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom.
