Mark Knopfler, nekadašnji frontman sastava Dire Straits, nastupiće u Beogradu 10.06.2008. u Beogradskoj Areni. Na ovoj turnEji promoviše novi album pod nazivom "Kill To Get Crimson".
Cene karata su: 2.200, 2.300, 2.350 i 2.500
Cene karata su: 2.200, 2.300, 2.350 i 2.500
Mark Noflerov “Kill To Get Crimson” je poslednji album skrojen po meri tradicionalnih izdanja iz njegove proslavljene tridesetogodišnje karijere. Kao živopisno oslikana priča, poslednja napravljena kolekcija sadrži pesme za slikare, ljubitelje balada, školske valcere i herojske gubitnike.One su oživljene od strane velikog Noflerovog muzičkog putovanja, od folka do rokenrola, od oštrog zvuka njegovih prvih gitarskih heroja do akustičnih britanskih uticaja, koji igraju sve veću ulogu u njegovim radovima. To je jedinstvena sinteza u kojoj karakteristične strukture jednog od najvećih britanskih gitarista idu uz harmonike, flaute i violine, u elegantnom spoju drva i žice.“Kill To Get Crimson”je napravljen sa odabranim prvoklasnim muzičarima, uključujući dugogodišnje saradnike Gaja Flečera (Guy Fletcher) i Čaka Ejnleja (Chuck Ainlay). Ovo je njegov 5. album, ako izuzmemo muziku za filmove, koji sledi nakon “Shangri-La” (2004.), i stiže kao plod Noflerove divne saradnje sa Emili Heris(Emmylou Harris) na “All the Roadrunning”. Taj internacionalni uspeh je postao njegov, kao i Emilin, prvi ulazak na američku listu “top 20”, pod njegovim ličnim imenom, i doveo je do zajedničkih koncerata u rano leto 2006.Novi album je dobio svoje ime po stihu iz jedne od pesama, “Let It All Go”.“U scenariu je umetnik koji kaže – Voleo bih da dobijem tamnocrvenu boju na ovom slikarskom nožu.” – kaže Mark. “To je pogled na ono što je potrebno da slika postane živa, na ono što zaista predstavlja. Takođe sam bio zainteresovan u posmatranje toga sa periodične tačke gledišta, zato što se radi o nekome ko je tada bio aktuelan, kao što je Dejmien Hirst (Damien Hirst) danas, ali na kraju 1930-ih, u ratno doba.”Nofler stvara scenaria kao da sezonski okreće strane priče, ali od njega nećete često dobiti bukvalno objašnjenje teksta. Poput mnogih velikih tekstopisaca, on to smatra mističnim procesom koji prkosi dekonstrukciji. “Ponekad, uzimam iz stvarnog života i stvarnih likova, a nekad ću jednostavno uzeti iz nečega što sam pročitao, video ili čuo. Mogu biti delići, mogu biti fragmenti.”“Ne volim da previše specifično govorim o pesmama, jer mnogo puta kada pokušavate da dosegnete nešto, niste potpuno sigurni šta je to. Ili ste svesni da dok pokušavate to da objasnite, na neki način ga odmotavate. Ali postoje neki trenuci kada mogu pogledati i shvatiti šta radim. Ponekad to jednostavno počinje da ima smisla tek kasnije.”Omot za “Kill To Get Crimson” budi jedan od perioda u Noflerovoj sopstvenoj paleti, za album. “Za omot sam izabrao sliku naslikanu 1958, na kojoj se nalazi indijanska devojka koja želi da kupi crveni skuter. Ovo je pred-kalup, a L-tablica se nije promenila do današnjeg dana. Imam crveni skuter, zaista je zapanjujuć i izgleda prilično identično. To vreme je bilo veoma zanimljivo iz perspektive muzičara, koji je u to doba bio dete. Mnoge ploče vuku svoje korene iz tog doba.”“Zvučno, ono što sam pokušavao da uradim je da spojim te veze, koje su predstavljene folk muzikom, vezanom električnom gitarom, jer sam se tada tako osećao. Drugim rečima, šetam se svojim dvorištem, to je najbolji način na koji bih mogao da opišem.”Ovog puta, Nofler je imao luksuz da snima ceo album u svom studiu, napravljenom za posebnu priliku, “Britiš grouv”, u zapadnom Londonu, čiji je suvlasnik.“Mnogo snimanja sam odradio u spavaćoj sobi, kada god su građevinari bili tihi, ili avioni nisu preletali. To je bilo frustrirajuće mesto za rad, tako da sam na kraju odlučio da to uradim kako treba i nabavim adekvatan studio.”“Ali izgradili smo ga prema merama te spavaće sobe, zato što smo naučili kako da tamo napravimo dobar zvuk. Postoje fantastična studia. U stvari, teško je otići preko noći. Jedna od stvari u vezi ploče, i načina na koji volim da radim, je da iskoristim najbolje od stare tehnologije sa najboljim od nove. Morate izbegavati da budete kao dete u prodavnici slatkiša. Pretpostavljam da sam to uradio zato što bih radije imao ovo, nego čamac.”Dok Nofler pronalazi veliko zadovoljstvo u obnavljanju zvukova svojih ranih heroja kao što su Henk Marvin (Hank Marvin) i Dvejn Edi (Duane Eddy), slaže se da novi album sadrži visok procenat tradicionalnih instrumentacija. Među gostujućim muzičarima pojavljuju se harmonikaš Jan Lovtian (Ian Lowthian), sa kojim je Nofler sarađivao na muzici za film “Pucanj u slavu” (A Shot At Glory, 2002.), i violinista Džon Mekkusker (John McCusker), možda najpoznatiji po svom radu sa Kejt Rasbi (Kate Rusby).“Iskreno, prva mesta na kojima sam počinjao da sviram su narodne kafane, dok nisam mogao da priuštim pojačalo. To nikada nije potpuno nestalo. Moja sestra je došla kući sa prvim albumom Bob Dilana, kada sam imao 11-12 godina, i prosto sam oduvek bio u folk muzici. Mislim da sam verovatno prošao kroz par različitih krugova, sada mnogo uživam u engleskom folku, kao i škotskom i irskom, mnogo više nego kada sam bio tinejdžer koji je voleo samo oštar zvuk i rokenrol – što naravno i danas volim, da ne zaboravimo Džeri Li Luisa (Jerry Lee Lewis).”Nofler može biti samoproklamovani studijski naučnik, ali on je takođe i fan puta, i blokčeta papira. On stalno ponavlja koliki mu to predstavlja blagoslov.“Stvarno volim da se motam po kući i pišem pesme. Čak i ako mi ne ide, sviđa mi se. Nikada ne paničim, i uvek pomislim – Oh, pa dobro, sve će to doći na svoje, čak i ako su nam potrebne godine. Veoma uživam u snimanju. Zatim uživam u putovanju i turnejama, to me uopšte ne plaši. To nije ono što svi rade.”Nofler je entuzijastičan, kao i njegovi muzičari, prema izvođenju “Kill To Get Crimson” na turneju. Kada dođu tamo, ispuniće set sa muzikom iz svih perioda njegove karijere, uključujući i materijal Dire Straits-a.“Ljudi će uvek želeti da sviraš pesme iz pesmarica. To je deo onoga što radiš kada sviraš uživo. Moraš zadovoljiti sebe, ali u isto vreme to je slavlje, i svi ste tamo da bi se dobro proveli. Uživao sam pišući ove pesme, uživao sam snimajući ih, tako da ću uživati i dok ih budem svirao.”“Ne sviram ništa što ne želim, tako da ako izeđem i odsviram “Romeo & Juliet”, ili “Brothers In Arms”, to je zato što to i želim. Meni je važno, kao i ljudima, to što sam stvorio prekretnice u nečjim životima.”
